Slomljeno Srce
Zasto mislis da si bitan u mom zivotu? Mozda mislis da ne mogu sama...? Veruj mi, ja sam odavno naucila sta je samoca. Nemoj da mislis kako si mi potreban bas ti, jer da zaista jesi ja ne bih zelela samocu vise od tebe. Ti si me naterao na to. Samoca je postala sada moj nabolji prijatelj.
Samoca i nije tako losa kako ti se cini. Bolje biti sam nego imati pored sebe pogresnu osobu.
Delujem li ja kao da mi treba neko? Ne! Mogu sama. Rodila sam se da bih zivela. Koliko toliko u mom zivotu ima lepih stvari, ali si ipak one najlepse si ti unistio. Gledas sada u moje oci koje su postale bezivotne i pitas se zbog cega te gledam tako prazno... Ne muci sebe bespotrebnim pitanjima. To si trebao mnogo ranije da se zapitas kada si me prepustio samoci.
Sada zelis da ti ja oprostim. Oprostila bih ti, ali ne mogu, nisam svetac kome trebas da se molis da bi ti oprostio. Ja sam samo jedna mrlja u tvom svetu iluzije. Ja sam oduvek bila za tebe samo iluzija nikada stvarnost. Bila sam osoba koja te je uvek pratila u svim mracnim ulicama kojima si hodao. Uvek sam bila svetiljka na kraju ulice koja ti je pokazivala raskrsce vecnosti. Ali ti nisi znao da ce ta svetiljka jednog dana da se ugasi. Da ce ta osoba jednoga dana nestati iz tvog zivota i prepustiti sebe samoci.
Vidim suzu koja polako klizi niz tvoje lice, zadrzava se na tvojim usnama.
Rado bih ti rekla nesto sto bi te utesilo, ali ne mogu... Ne mogu, jer mi to nikada nisi dozvolio, a sada kada zelis, meni ne dozvoljavaju andjeli. Oni su dosli da me odvedu u svet kome zaista pripadam. Polako ces shvatiti da me vise nece biti cak ni u tvojoj blizini, u tvojim snovima, na tvojim slikama, nestacu iz tvog zivota kao da me nikada nije ni bilo.
Nemoj se kajati, samo ces otezavati sebi.
Polako me obuzima tama, ne cujem vise tvoje misli, ne cujem tvoj pla
